Дани славе и победе

1Централна прослава 70 година од победе над фашизмом, на подручју општине Топола одржана је 08.05.2015. у Рајковцу код Тополе. Место где је пре 72 године под окриљем ноћи и четничког терора, трагично страдала Даринка Радовић са своје две ћерке, Радмилом и Станком, само се наметнуло за овај догађај, као опомена свима који омаловажавају антифашистичу борбу српскога народа као и онима који виновнике оваквих и сличних злочина покушавају да рехабилитују и прикажу као патриоте и антифашисте. Организатори прославе, СУБНОР општине Топола и ОШ „Сестре Радовић“ из Белосаваца су се потрудили да свим присутнима овај догађај остане у дужем и лепом сећању.

Програм је почео полагањем венаца делегација СУБНОР-а Топола, ОШ „Сестре Радовић“ из Белосаваца и ОО СПС-а Топола. У име организатора присутне је поздравио Миодраг Лазић, председник СУБНОР-а Топола, који је том приликом истакао да је фашизам пре 70 година побеђен али не и уништен. Огромне жртве које су поднете у тој борби обавезују да борбу генерације која је извојевала историску победу, морају наставити нове, у данашњим измењеним условима и другим средствима.

234

Испред ОШ присутне је поздравила директорка Слађана Мијовић и најбољим ученицима и наставницима уручила адекватне награде и признања. Испред општине Топола присутне је поздравио помоћник председника и председник ОО СПС-а Топола, Жарко Јовановић, који је између осталог истакао да је СПС једина политичка опција која свесрдно помаже настојања СУБНОР-а да се одупре ревизионизму и реваншизму. Такође је нагласио да на локалном нивоу та помоћ око реализације програма СУБНОР-а је директно повезана са учешћем у локалној власти и што је учешће у власти веће и значајније и подршка ће бити већа и значајнија.

56Чедомир Стевановић из Тополе говорио је о антифашизму и Даринки. Преносимо вам део његовог излагања:
„За петнаест дана биће тачно 72 године како је на овом месту Даринка Радовић дала животе своје две ћерке, а на крају и сам свој. Положила их на олтар отаџбине.У ноћи између 23 и 24 маја 1943 године. Четници Драже Михаиловића, извршили су пресуду овде, коју су сами донели и на начин који не познају ни много мање цивилизације него што је наша. Пресуда је гласила “смрт-клањем”. Даринка Радовић била је неписмена, али отресита жена, убијена је у 46 години свога живота, никад није била члан ни једне партије нити је знала шта партије значе, али је знала да препозна ко се стварно бори за слободу отаџбине и тако је помагала и крила у својој земуници наравно када су били у невољи. За то су некако сазнали четници. Даринка је ту своју делатност морала да плати смрћу. У најтежим тренуцима када су јој најпре клали једну па другу ћерку, и онда када је и она на крају дошла на ред, није одала никог кога је знала, помагала и крила у својој тајној земуници. После рата Даринку су препознали и народ и партија. У Тополи је добила своју улицу, у парку поред Опленца је подигнут споменик и неколико установа у Тополи је по њој добило своје име. За Народног Хероја проглашена је 9 октобра 1953 године. У почетку са овог истог места, 7 јула држани су говори, приказиване су представе, игране су спортске утакмице а увече су приказивани филмови. Народ се окупљао у великом броју да обележи нечувено и храбро дело наше херојине Даринке. Међутим код нас Срба важи једно правило, да је свако чудо за три дана, а онда проради наше пословично “пилеће памћење” и ми смо на ово место почели све ређе да долазимо а Даринку и њене ћерке почели да заборављамо а за овако понашање у нашем народу постоји реч – греота. У демократским променама појавили су се неки нови клинци рођени 20 и 30 година после Даринкине смрти. Острашћени неким ружним причама које су чули, у периоду безвлашћа избрисали су све што је носило Даринкино име. У Тополи је изгубила улицу, институције које су се по њој звале више се тако не зову. На срећу нису се усудили да руше споменик. За овако понашање у српском језику такође постоји реч срамота. У име нас који смо Даринку заборавили, у име оних који су на њено име бесно кидисали и у име нас који смо то немо посматрали, желим да са овог светог места замолим је да нам опрости, јер нисмо знали шта радимо. На срећу нашу постојао је неко ко није дозвољавао да се ово деси. Основна школа у Белосавцима није дозволила да се њено име укаља са неким стварима које нису доличне људима. Са овог места бих упутио честитке колективу Основне школе што је успело да сачува име на Даринку и њене кћери, да им честитам на храбрости и да им се у име свих нас захвалим на томе…“
Присутним посетиоцима и гостима из Адашеваца, ученици школе су извели богати  културно забавни програм.

 

7

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Миладиновић Адам

     Радмила Поповић

  На крају програма, као што и приличи оваквим свечаностима додељена су и признања заслужнима. Плакета СУБНОР-а Топола „Милан Благојевић-Шпанац“, која се додељује за посебан допринос у неговању антифашистичких и слободарских традиција српскога народа уручена је ОШ „Сестре Радовић“ из Белосаваца и борцу 1941-1945 Станојевић Живку из Тополе, које је добитницима уручио председник СУБНОР-а Топола Миодраг Лазић. Испред СУБНОР-а Србије, члан председништва пук.проф.Жељко Зиројевић уручио је захвалницу Савету МЗ Рајковац, признање „Велико хвала“ ОШ „Сестре Радовић“ а највишим признањем „Медаљом борца“ одликовани су борци Радмила Поповић и Адам Миладиновић из Тополе.
После више деценија заборава и подаштавања, спомен парк у Рајковцу је поново био уређен и препун посетилаца, мештана, деце. После програма настављено је дружење а питомим Шумадијским пределом проламале су се руске и српске песме из времена када су на овим просторима та два народа, раме уз раме сламали фашистичко зло.

8           9

 

 

12