Храбри родољуби се не заборављају

Jeremija-1   Часна антифашистичка борба српског народа у току другог св. рата се не може затамнити деловањем данашњих неонациста и ревизиониста који упорно покушавају да под плаштом националног помирења изједначе борце против фашизма и сараднике окупатора. Да је родољубље и борба за опстанак и слободу нашег народа изнад сваке партиске, идеолошке и верске припадности сведочи и пример проте Јеремије Исаковић. На иницијативу СУБНОР-а Топола а у сарадњи са породицом проте Јеремије, ОО СУБНОР-а Аранђеловац и Окружним Одбором СУБНОР-а Шумадије, на 73 годишњицу страдања, 14 августа 2016.год. одржан је комеморативни скуп на месном гробљу у селу Бањи , на спомен-обележју породице Исаковић.

2016-08-16 15.43.13

О  животном  путу и страдању Јеремије Исаковић говорио је Радомир Милошевић, председник Окружног удружења потомака Шумадије а о доприносу проте и многих припадника СПЦ антифашистичкој борби, испред СУБНОР-а Србије, члан председништва проф.пук. Жељко В. Зиројевић. О својим сећањима на догађаје од пре 73 године говорио је протин унук Мирослав Исаковић. На спомен обележје венце су положиле делегације СУБНОР-а Аранђеловца, Крагујевца и Тополе као и породице Исаковић.     СУБНОР Топола је у свом раду на прикупљању података о свим страдалим у  ратова током 20.века са подручја општине Топола, а које ће се завршити објављивљањем монографије, дошао до података о животу и раду проте Јереније Исаковића. Овом приликом Вам престављамо део приче о овом знаменитом човеку:                                                                                                            

IMG_20160814_111440

 

Јеремија Исаковић (1877-1943)
Рођен у Доњој Шаторњи, у великој породици, гимназију је завршио у Крагујевцу а богословију у Београду. Током школовања у Београду бавио се атлетиком и био један од првака спортског друштва “Душан Силни”. По завршетку богословије и војске жени се Косаром Вукићевић из Светлића. Службовао је у различитим местима да би 1905 добио парохију у селу Бањи код Аранђеловца где подиже кућу 1908 и купује имање 1911. Један је од оснивача винарске задруге у којој је био и секретар. У 1св.рату прати српску војску до Скадра где бива заробљен па ослобођен. После рата његову кућу посећују познате, напредно орјентисане политичке личности, међу којима и др.Иван Рибар.
Због подржавања напредних идеја почетком 2св.рата бива неколико пута хапшен а по одбијању позива Милана Недића који је покушавао да окупи у то време што више виђенији срба бива од стране специјалне полиције означен као „црвени поп“. У току рата читава Јеремијини породица је активно помагала антифашистички покрет а поред идеолошких разлика у његовој кући су често боравили партизански борци: Слободан Минић, Милић Радовановић, Душан Петровић-Шане, Шарац, Дача, Милка Минић, Милан Милатовић, Мика Милосављевић, Бранко Петровић и други. Његово деловање, углед а нарочито трагична смрт имали су одјека и допринели ширењу духа отпора читавог краја. 14.августа 1943 у предвечерје, четничка тројка Калабића, повела је Јеремију и после двеста метара напала камама. У дуготрајној и жестокој борби, са многобројним убодима ножева, успели су да савладају овог атлету и родољуба.

Jeremija