Тополски записи II

p1101У дворани биоскопа у Тополи 04.07.2013.године „светло дана“ је угледао зборник Књижевног клуба Културног центра Топола, Тополски записи II. У складно приређеној вечери, зборник је публици представио његов главни и одговорни уредник Игор Петровић. У свом обраћању, Петровић је нагласио позитивне реакције на које је први број овог годишњака наишао у представљању како у самој Тополи тако и ван ње, што само по себи охрабрује да се у овом правцу и настави. И други број зборника обилује богатством и разноврсношћу садржаја. Заступљено је 33 наслова, од чега је 18 аутора радова – текстова и 15 песама и прича. Следећи прошлогодишњу праксу сваки аутор је добио по три примерка зборника. У овом броју објављен је и рад о манифестацији „Жена општине Топола“ чији је покретач и организатор СУБНОР Топола и овом приликом рад објављујемо у целости.

ЖЕНА ОПШТИНЕ ТОПОЛА

Година 2011. за СУБНОР Тополе, као удружење бораца и потомака, чији је првенствени програмски задатак очување слободарске традиције српскога народа, била је препуна јубиларних датума новије историје везаних за Други светски рат. Локални јубилеј је 115 годишњица рођења народног хероја Југославије, Даринке Радовић из Рајковца. Активна сарадња са публицистом Драгославом Димитријевић из Београда, а у оквиру могућности СУБНОР-а Топола, резултирало је да у месецу јулу се појави прва књига о Даринки Радовић. Ни самом аутору ове књиге који се бавио истраживачким радом у току прикупљања грађе за ово издање остало је нејасно зашто ни после толико година од страдања ове српске „Антигоне“ нико о њој није оставио писаног трага за будуће генерације и ако је све до недавно постојало мноштво живих сведока њеног страдања па чак и актера незапамћеног злочина. Коме је одговарало и да ли је ко утицао да о том догађају остане само прича и предање још увек је загонетка која ће вероватно у наредном периоду бити разрешена. У књизи Даринка Радовић народни херој и њене кћерке Радмила и Станка из Рајковца код Тополе о Даринки се каже: 1

Даринка Радовић, рођена 1896. године на Богојављење ( што на грчком значи Просвећење) у породици Петровић у Клоки као четврто дете, после три брата, на крштењу доби име Даринка као породични дар од Бога. Временом је израсла у васпитану, вредну, скромну, искрену, правдољубиву, побожну и изразито одважну и храбру девојку, снажне воље и чврстог карактера. Одрасла у патријахалној и сиромашној шумадијској породици, омиљена у селу, Први светски рат јој је у деветнаестој години одложио удају. Аустроугарски окупатор је уз помоћ општинских власти од народа реквирирао и отимао и оно мало сиротиње. Неки мештани су за рад своје користи у томе помагали окупатору, а међу њима био је и Даринкин отац Милоје, који је 1918 године,а по повратку ратника са Солунског фронта, премину у страху шта га очекује. Срамоту због очевог понашања коме није приговарала због велике љубави, једва да је прекрила поносом на своја три брата која су се са фронта вратила са одликовањима и ако без одговарајуће школе, са унапређењима у чинове наредника. Истовремена срамота и понос у сопственој породици учврстили су њен карактер и став према окупатору и његовим помагачима. После рата Даринка започиње нову етапу живота удајом за Војислава Радовића из Рајковца. У слози су изградили, и ако сиромашно, али часно и уважавано домаћинство, са две кћери, Радмилом и Станком.

Почиње Други светски рат и Војислав пада у немачко заробљеништво а Даринка наставља бригу о домаћинству. Мржња према Немцима и онима који сарађују са окупатором поново је покренула трауме из прошлог рата. Чула је да се против окупатора побунио народ и организовао, да их предводе партизани, и већ тада се пред њом отворио пут који јој је живот наменио. Жеља јој је била да на покољења пренесе часни однос своје браће, а да анатему издајства којим је кренуо њен отац прекине, како се то проклетство издаје не би преносило са колена на колено. Свој став према окупатору и онима који су са њим сарађивали није крила и то су сви у селу знали, а не ретко је долазила и у сукобе са онима који су другачије мислили оправдавајући се великом моћи окупатора, као на једној сахрани у селу са Милојем Петровићем, командантом трећег батаљона прве опленачке четничке бригаде.
Прва сарадња са партизанима почела је на њену иницијативу, позивањем партизанке која се скривала преко дана у шуми да се склони код ње у кућу. Знала је да окупаторски доушници прате шта ради али је исто тако знала да се устаници морају помагати као и у време Карађорђевог устанка. Није се разумела у политику, ставове и директиве партијских активиста, за конспирацију и илегалу, али је јој је било кристално јасно да се партизани боре против окупатора и хтела је да пружи свој допринос тој борби, чак и у време када их је на овим просторима било веома мало или су то били само политички радници у илегали.

Маја 1943. године међу најслабијим четничким организацијама био је Рајковац. Командантима је било јасно да док је Даринка жива ту не могу да буду од великог утицаја и пресуда је донесена, да се скрши симбол отпора у селу, а да би ефекат застрашивања био већи изабрана је сеоска порта. Тако су под окриљем мајске ноћи 22/23 у сеоској порти пале прве жртве црног терора равногорских четника Драже Михауловића у селу Рајковцу, Даринка и њене кћери Радмила и Станка. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије, маршала Јосипа Броза Тита од 9. октобра 1953. године, Даринка Радовић је проглашена за народног хероја Југославије. У просторијама градске библиотеке у Тополи, а у организацији СУБНОР-а Топола 28. октобра 2011. године одржана је промоција књиге аутора Драгослава – Белог
Димитријевић из Београда.

Поред уводне речи организатора промоције, председника СУБНОР-а Топола, Миодрага Лазића у промоцији су учествовали и Милева Стевановић, историчар из Тополе, Радослав Вукашиновић из Рајковца, Олга Ђорђевић историчар уметности из Тополе и публициста Игор Петровић из Тополе. У оквиру промоције поему о Даринки, као и песму Добрице Ерића о Даринки из Рајковца, говорила је Јована Милованчевић, тада ученица Гимназије. * * *

Опште је позната чињеница да је наш народ, настањен на овим просторима Балкана, кроз своју вековну историју непрестано био принуђен да брани своја огњишта, имања и државу од најезде свеколиких светских освајача. У тим борбама и ратовима небројени број јунака, хероја и бораца дао је своје животе за ослобођење или одбрану земље. Свака стопа напаћене земље Србије натопљена је крвљу бранилаца и ослободилаца. Непрегледан је списак имена палих јунака, али постоји још један дупло дужи списак ништа мање важних јунака. То су мајке и супруге тих палих јунака, које и после губитка свог најмилијег у рату, настављају са борбом за очување породице, огњишта, неговање и васпитавање деце да воле своју домовину и да је и она сутра бране кад затреба. О тим херојинама српске историје скоро да се није говорило. Тим херојинама у част, а уједно обележавајући и 115. годишњицу од рођења Даринке Радовић, СУБНОР Тополе је августа 2011. године установио Плакету Даринка Радовић, за област хуманости, пожртвованости, родољубља и човекољубља. Одлуком је предвиђено да се сваке године, а поводом 8. марта, Међународног празника жена, једној жени са подручја општине Топола додељује ова Плакета. Истовремено, уз ову одлуку усвојен је и Правилник о критеријумима и начину избора „Жене општине Топола“, са намером да се што већи број жена са подручја општине Топола предлагањем за ово признање, извуче из анонимности, а јавности се укаже на значај њиховог доприноса у свим видовима живота и рада у данашњим изузетно тешким економским условима у земљи.

Припремајући обележавање 12. октобра, годишњице ослобођења Тополе од фашистичког окупатора 1944. године, за коју је између осталих договорен и долазак председнице Народне скупштине Републике Србије, проф. др Славице Ђукић Дејановић, СУБНОР Топола доноси одлуку да се тим поводом Славици Ђукић Дејановић додели промотивна плакета „Даринка Радовић“, као жени на највишем политичком положају у нашој земљи, хуманисти и борцу за права жена. Како је због рада Скупштине долазак председнице био отказан, предложено јој је да пошаље представника који ће у њено име примити ово признање. Ту могућност је одбила са образложењем да ово признање сматра изузетно значајним и да ће одабрати слободан термин и позвати делегацију СУБНОР-а Топола на званични пријем у Дому Народне дкупштине, на ком ће бити уприличено и уручење овог признања. Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић Дејановић је 20. децембра 2011. године организовала у Дому Народне скупштине пријем за делегацију СУБНОР-а Топола. У получасовном разговору, поред интересовања за услове рада СУБНОР-а Топола као и за планове будућих активности, председница је изразила задовољство што је имала прилику да се упозна са радом ове општинске организације, која на савремен начин чува слободарску традицију српскога народа и презентује је јавности. Овај сусрет је искоришћен и да се председници уручи плакета. У речима захвалности председница је истакла да је као потомак бораца против фашизма, поносна што је прва добитница ове плакете, која ће се додељивати заслужним женама општине Топола у области хуманости, пожртвованости, родољубља и човекољубља. Читав догађај је пропратила и информативна служба Скупштине Србије и о овом догађају је упозната јавност на званичном сајту Скупштине Србије.

Почетком 2012. године СУБНОР општине Топола расписао је јавни конкурс за пријем предлога удружења, колектива и појединаца за „Жену општине Топола 2011“. После захтева организатора, председник општине Топола Драган Јовановић, прихватио је покровитељство ове манифестације и испред Општине Топола. По завршетку конкурса и приспелим предлозима, 5. марта у скупштинској сали Општине Топола, одржан је састанак жирија за избор „Жене општине Топола 2011“. Састанку је председавао председник СУБНОР-а општине Топола Миодраг Лазић, испред организатора ове манифестације. Чланове жирија чинили су представници удружења, институција, јавних установа и политичких партија који су подржали ову манифестацију и узели активно учешће. Одлуком жирија за „Жену општине Топола 2011“ изабрана је Светлана Младеновић из Тополе.

Образложење предлагача је: „Светлана је рођена 1961.године у Тополи. Мајка је два одрасла сина. За свој позив изабрала је професију која захтева хуманост, бригу о човеку и пружање помоћи људима. По завршеном образовању, дуги низ година је радила као волонтер у Црвеном крсту у Тополи, а затим већ пуних 28 година је радница Центра за социјални рад у Тополи. Један је од оснивача више невладиних организација, „Загрљај“, Удружење Рома „Ђурђевак“, Волонтерског центра „Кораци“, а данас је активна и у клубу за стара лице „Опленачко срце“. Током 1990-их активно је радила и на збрињавању избеглих и прогнаних лица, а данас је члан општинског штаба за ванредне ситуације. Своје драгоцено време увек је спремна да посвети другима. Покреће друге људе на акцију, а највећа награда је лепа реч и захваност за учињено дело. По речима њених колегиница из центра, Светлана, позната као Цеца, увек је спремна да помогне, како корисницима тако и нама колегама у Центру“.

Завршни део манифестације „Жена општине Топола 2011“ у категорији: хуманост, пожртвованост, родољубље и човекољубље у организацији СУБНОР-а општине Топола, у сарадњи са РВИ и ППБ Топола, а под покровитељством председника Општине Топола, одржан је 7. марта 2012. године у скупштинској сали СО Топола. Манифестација је почела полагањем венаца делегација „Женама Шумадије“, на спомен-обележје на Опленцу. Венце су положили: председница Скупштине Србије проф. др Славица Ђукић Дејановић, председник општине Топола Драган Јовановић, делегација СУБНОР-а Србије и Шумадије и делегација организатора манифестације.

Свечану академију, као завршни део манифестације, отворио је и присутне поздравио председник СУБНОР-а општине Топола Миодраг Лазић. Као покровитељ манифестације, присутне је поздравио и председник општине Топола Драган Јовановић, који је у свом обраћању између осталог рекао: „ Добродошли у салу Скупштине општине Топола и на овако једну лепу манифестацију. Ми смо у општини Топола врло радо подржали овако један племенит гест, који је потекао од СУБНОР-а из Тополе, да бирамо најплеменитију жену протекле године у општини Топола“. О женама у српској историји, говорила је антрополог и етнолог Ема Стевановић, а о женама у ослободилачким ратовима од 1912. до 1945. говорио је председник СУБНОР-а Србије, проф. др Миодраг Зечевић. О женама у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године говорио је секретар удружења РВИ и ППБ Србије, Јовица Павловић. Присутним мајкама и супругама погинулих бораца са подручја општине Топола пригодне поклоне, испред удружења РВИ и ППБ Топола, уручио је Жељко Стојадиновић. Присећање на погинуле борце пропратиле су сузе мајки и супруга погинулих, али и већег броја присутних. Потом је о здравственој заштити жена на подручју општине Топола говорио директор дома здравља „Свети Ђорђе“ др Горан Ђорђевић. Присутнима се потом обратила и председница Скупштине Србије др Славица Ђукић Дејановић, која је на почетку свог обраћања истакла: „ Ова манифестација, овде данас није уопште била у колизији са другим мојим обавезама које су државничке, а програм председника Скупштине у овом периоду је заиста препун, али нисам имала дилему да ли ћу данас бити у Тополи или на неком другом месту. Дозволите да се најпре захвалим СУБНОР-у општине Топола, јер смо се окупили једним заиста лепим поводом. Претпразнични је дан. Сутра ће се славити званични 8. март. Али, динамиком нешто пре, да се сетимо херојина, а оне су овде међу нама- седе у првом реду, да се сетимо оних који су у августу 2011. године, када је СУБНОР општине Топола установио плакету „Даринка Радовић“, размишљали да је потребно на посебан начин обележити 70. годишњицу устанка против фашизма, и не само то, славити човекољубље, славити хуманост и усмерити је на жену. И зато руководство општине Топола поздрављам што се придружило СУБНОР-у да данас овако заједно окупљени можемо да кажемо да смо на једној правој манифестацији“.

На самом крају академије, Плакету „Даринка Радовић“, у име организатора, уручила је председница Парламента, а новчану награду у износу од 10.000 динара председник општине Топола. У свом обраћању, добитница плакете Светлана Младеновић је рекла: „Ова награда има своју тежину, а и обавезује. Част ми је што ми је уручила жена врло успешна у својој професији и у политици и што је доследна. Захваљујем се својој деци, својим родитељима, својим колегама. Захваљујем се нарочито учитељима социјалног рада. Захваљујем се комшијама, пријатељима, родбини и нарочито мојим волонтерима. Посебно се захваљујем локалној самоуправи и председнику општине, који препознаје проблеме у нашој локалној самоуправи, нарочито у области социјалне заштите и који пружа одличну подршку за добар рад. Верујте, то је успех за нас све који радимо у социјалној заштити. Ову награду могле су да добију и моје драге колеге које стварно вредно раде. Ја се још једном захваљујем организатору, организацији СУБНОР-а на свему овоме. Хвала пуно“.

Манифестацију су пратиле и екипе информативне службе Скупштине Србије, ТВ Сунце и ТВ ФЛЕШ из Аранђеловца. Извештаје, као и снимке са ове манифестације, објавили су: Танјуг, ТВ Сунце Аранђеловац, ТВ Флеш Аранђеловац, РТК Kрагујевац, ТВ Војводина, РТС, Радио Оп- Топ, Прес, Блиц и други.

Интересантно је запажање многих Тополаца да ова манифестација, на којој се између осталог и додељује плакета, започиње у скупштинској сали Општине Топола, уз подршку и учешће истих политичких актера који су само пре пет година састанке одржавали у овој сали и мењали називе улица у Тополи и тада избрисали и име народног хероја Даринке Радовић. Међутим, ово би могло да има и другу симболику, а то је почетак окупљања свих локалних релевантних снага на очувању историјске заоставштине за будућа поколења, без реваншизма и идеолошких размирица.

У јануару 2013. године почеле су припреме за организацију манифестације „Жена општине Топола 2012“. Као и претходне године, Општина Топола се прихватила покровитељства ове манифестације. СУБНОР општине Топола расписао је конкурс за прикупљање предлога за овогодишњег носиоца ове ласкаве титуле. Истовремено је расписан и конкурс за израду литерарних састава, за ученике школа на подручју општине Топола, поводом 8. марта и ове манифестације.

У скупштинској сали Општине Топола 5. марта одржан је састанак чланова жирија за избор „Жене општине Топола 2012“. Како је ове године на расписани конкурс пристигао већи број предложених кандидаткиња, чланови жирија су имали тежак и незахвалан посао да из већег броја предлога издвоје само један. У најужу конкуренцију за „Жену општине Топола 2012“ ушли су предлози следећих кандидаткиња: 1. Верица Павловић из Тополе, активиста Удружења пензионера и Волонтерског Центра „Опленачко срце“; 2. Гордана Глишић из Шума, пољопривредни техничар, воћар, учесник и добитник награда на више сајмова и победник конкурса „Нај Жена 2012“ часописа Блиц Жена; 3. Драгана Митровић из Тополе, хранитељка двоје деце без родитељског старања; 4. Јелена Глишић из Шума, завршила Средњу трговачку школу и Средњу школу хортикултуре, произвођач широког асортимана цвећа и учесник већег броја сајмова хортикултуре; 5. Љиљана Симић, адвокат и аутор четири збирке песама, оснивач и волонтер удружења жена Ж.И.Т.О. из Тополе, као и волонтер и сарадник друштва за помоћ деци ометеној у развоју „Загрљај“, Волонтерском центру „Кораци“, Клубу за стара лица „Опленачко срце“ и клубу хранитеља „Цврчак“. По мишљењу свих чланова жирија, сваки од појединачних предлога био је у равноправној конкуренцији. Како се по Правилнику за избор морало доћи до једног носиоца ове титуле за 2012 годину, после гласања дошло се до јединствене одлуке. За „Жену општине Топола 2012“ изабрана је Драгана Митровић из Тополе. Оно што је највише утицало на чланове жирија да своје гласове дају за овај предлог је свакако одлучност, храброст и пожртвовање ове скромне, ненаметљиве и хумане жене, која је не само себе, већ и своју породицу, подредила великом изазову бриге и васпитавања двоје деце без родитељског старања. Потврда свега тога су Александар и Слађана, примерни ученици, добра и васпитана деца, која поштују породичне вредности и традицију, што се између осталог и наводи у образложењу предлагача. Предлоге за Драгану Митровић су доставили „Црвени крст“ Топола и Удружење хранитеља и старатеља „Цврчак“ Топола. Овогодишњи чланови жирија за избор „Жене општине Топола 2012“ били су: Љиљана Тодоровић, економиста, од 1987. до 2010. године радила у Задужбини краља Петра на Опленцу, а од 2010. године је директор Туристичке организације „Опленац“ Топола; Вера Благојевић, „Црвени крст“ Топола, ангажована на програмима: брига о старима, народна кухиња, расподела гардеробе, помоћ социјално угроженим лицима, ширење знања о „Црвеном крсту“, обука возача из прве помоћи и др.; Александар Нешовић, машински техничар у Ливници у Тополи, председник Независног синдиката у Ливници, фудбалски делегат, председник омладине и члан Извршног одбора СПС-а Тополе; Снежана Ненадовић, ВСС социјални радник Центра за социјални рад „Сава Илић“ Аранђеловац, одељење у Тополи од 1986.године. Оснивач удружења „Загрљај“ и Волонтерског центра „Кораци“. Волонтерски ангажована у Волонтерском центру и Клубу старих „Опленачко срце“, као и на пројектима који се реализују из области социјалне заштите на подручју општине Топола; Миодраг Лазић, ел.техничар, радник Телекома Србија, синдикални активиста и председник хуманитарног удружења „Од срца-Телеком Србија“ на подручју Крагујевца, вишеструки давалац крви (преко 70 пута), председник СУБНОР-а општине Топола и идејни творац пројекта „Жена општине Топола“; Чарна Весковић, пензионер, волонтерски ради у Удружењу пензионера Топола. Члан Волонтерског центра „Кораци“ и Клуба старих „Опленачко срце“; Данило Марковић, наставник ОШ „Карађорђе“ Топола и волонтерски председник Опшинског већа синдиката Топола; Ема Стевановић, дипломирани етнолог/антрополог. Тренутно на постдипломским студијама на Филозофском факултету у Београду. Запослена у Културном центру Топола и координатор Канцеларије за младе у Тополи. Пише за неколико веб-часописа и уредник рубрике Етнологија и антропологија на сајту „Конкурси региона“. Аутор више публикованих научних радова; Игор Петровић, новинар и публициста, радник Културног центра Топола, аутор неколико књига и уредник зборника „Тополски записи“, секретар општинског СУБНОР-а и координатор на пројекту „Жена општине Топола“.

Завршни део манифестације почео је полагањем венца делегације организатора манифестације, СУБНОР-а општине Топола, Даринки Радовић и палим женама Шумадије на Опленцу. Свечана академија одржана је у сали биоскопа Културног центра Топола уз присуство великог броја мештана Тополе, ученика и бројних званица. Испред Општине Тополе и покровитеља манифестације заменик председника општине Драган Живановић, испред СУБНОР-а Србије члан председништва и заменик председника СУБНОР-а Шумадије пуковник проф. Жељко Зиројевић са сарадницима, народни посланик у Скупштини Србије и потпредседник Нове Србије Дубравка Филиповски, Аташе за културу амбасаде Исламске Републике Иран Фарид Ефтекхари и чланови Иранског културног центра, који су за ову прилику у улазном холу биоскопа приредили изложбу слика на тему: Жене у Ирану, Зорица Добријевић Дабић, секретар Друштва српско-кубанског пријатељства, Драгослав Бели Димитријевић, публициста и аутор књиге о Даринки, Јовица Павловић, секретар Удружења РВИ и ППБ Србије, Радослав Петровић испред СПС-а Топола, Наташа Радуловић, генерални секретар Комунистичке партије са сарадницима, борци и потомци са територије општине Топола, мајке и супруге палих бораца у ратним сукобима после 1990. године и други. Присутне је на почетку поздравио, испред организатора, председник СУБНОР-а општине Топола Миодраг Лазић и уз честититање женама Међународног празника жена захвалио се Општини Топола на разумевању потребе да подржи једну овакву манифестацију која би у наредним годинама требало да се прошири, како би се што већи број жена општине Топола на неки начин извукло из анонимности, а уједно и јавно одало признање за њихов допринос у овој средини. О женама у ослободилачким ратовима Србије говорио је пуковник проф. Жељко Зиројевић и при томе истакао да без доприноса жена, као што су биле Косовка девојка, Милунка Савић, Софија Ристић, Даринка Радовић и друге, ни ти ратови не би имали такав узвишен и светао карактер.

О положају жена код нас говорила је Дубравка Филиповски, која је нагласила да као посланик у Скупштини Србије стоји на располагању свим женама општине Топола, које могу да јој се обрате у сваком тренутку када осете да им је помоћ неопходна, било да је у питању женско предузетништво или неки од проблема са којим се у свакодневном животу суочавају и да у личном контакту изнесу своја запажања и евентуалне предлоге да се кроз Скупштину и законску регулативу побољша статус жена код нас. Посебни аплауз и симпатије присутних побрала је ова дама наше политичке сцене када је присутнима водитељ програма објавио да управо долази са започете конвенције о родној равноправности, коју у Палати Федерације организује председник Србије и на коју се одмах после обраћања враћа јер има своје излагање. Сам овај гест Дубравке Филиповски показује какво високо мишљење има о овој манифестацији у Тополи, због чега се и лично жртвовала да би поздравила учеснике манифестације „Жена општине Топола“ и дала подршку организаторима да и у наредним годинама истрају у овој јединственој манифестацији овога типа у Србији. Етнолог-антрополог, Ема Стевановић је дала приказ осмомартовског историјата са освртом на феминистички покрет. Организаторима манифестације амбасадорка Боливарске републике Венецуеле др Дија Надер де Ел-Андари упутила је писмо, јер због изненадне смрти председника Уга Чавеза није била у могућности да присуствује овој манифестацији, које је овом приликом и прочитано присутнима. Поред извињења што није у могућности да због новонастале ситуације у својој земљи буде учесник ове манифестације, између осталог наглашава да у Венецуели три од укупно пет народних власти воде жене, као и да је један од успеха Боливарске револуције доношење првог устава на свету који је писан језиком родне равноправности. Од 2005. године у Венецуели постоји Национални институт за жену, а од 2008. године и Министарство за жену и родну равноправност. Потом су учесници манифестације минутом ћутања одали пошту револуционару Угу Чавесу Фријасу. Честитајући женама 8. март, аташе за културу амбасаде Исламске Републике Иран Фарид Ефтекхари народу Венецуеле упутио је изразе саучешћа због губитка великог вође, а публику је упознао са достигнућима своје земље у области права и положаја жена уз видео презентацију. У име Удружења РВИ и ППБ Србије, Јовица Павловић, уручио је пригодне поклоне мајкама и супругама палих бораца са подручја општине Топола у сукобима 1990-1999. Уручење поклона и цвећа овим херојинама, уз слајдове палих бораца у овим ратним сукобима са њиховим биографијама, измамили су сузе у очима многих посетилаца. Уручене су и награде за литерарни рад поезије и прозе на теме: Мајка, борац рата и мира; Мајка, најлепша бајка; Боже, како су велике наше мајке. Прво место на овом конкурсу СУБНОР-а Тополе поделиле су Наталија Симић и Милица Станковић, ученице петог разреда ОШ „Карађорђе“ из Тополе. Друго место је припало Сари Радовановић, ученици осмог разреда ОШ „Карађорђе“ из Тополе, а трећу награду је добила Ивана Петровић, ученица петог разреда ОШ „Сестре Радовић“ из Белосаваца. Пригодне дипломе и поклон-књиге награђеним ученицима уручио је председник СУБНОР-а Тополе, а спонзор награда за ученике била је књижара „КУМ“ из Тополе. „Жени општине Топола 2012“, Драгани Митровић из Тополе, плакету „Даринка Радовић“ у име организатора манифестације уручила је прошлогодишња добитница Светлана Младеновић, која је притом истакла да је поносна што је носилац ове ласкаве титуле за прошлу годину и да јој је изузетно драго да у име организатора уручи ово признање тако племенитој жени каква је Драгана Митровић. Испред општине Топола, као покровитеља манифестације, новчану награду уручио је заменик председника општине Драган Живановић. Спонзор овогодишње манифестације био је и етно- ресторан „Вожд“ из Тополе, чији је представник уручио ваучер (вечера за две особе) „Жени општине Топола 2012“. Славодобитница Драгана Митровић, у свом емотивном обраћању, истакла је да је поносна на добијеном признању, као и на „своју“ децу Александра и Слађану и супруга Драгоша. Ову академију употпунили су са прикладним рециталом ученици Основне школе „Карађорђе“ из Тополе, бенд „Аликвоте“ интерпретацијама популарних мелодија из Србије, али и са шпанског и енглеског говорног подручја, као и КУД „Опленац“ из Тополе играма из Шумадије. По завршетку програма у холу биоскопа за присутне организовано је послужење уз дружење. Делегација СУБНОР-а општине Топола 12.03.2013. године посетила је амбасаду Боливаријанске Републике Венецуеле у Београду и том приликом се уписала у књигу жалости, која је отворена поводом смрти председника Уга Чавеза Фријаса. У књигу жалости је уписано: „Прераним одласком Уга Чавеза, народ Венецуеле је изгубио великог вођу и револуционара, али је истовремено у својој историји добио још једну легенду достојну великог Симона Боливара“ СУБНОР општине Топола. У организацији Драгане и Драгоша Митровића, а поводом проглашења Драгане Митровић за „Жену општине Топола 2012“ у категорији хуманости, пожртвованости, родољубља и човекољубља, на манифестацији „Жена општине Топола“,организовано је вече дружења чланова удружења хранитеља „Цвчак“ из Тополе. Гост на овом дружењу је био и председник СУБНОР-а општине Топола Миодраг Лазић, испред организатора манифестације. Уз речи похвале за организацију манифестације, истакнуто је да ово признање које је добила њихова чланица Драгана Митровић, доживљавају и као признање свим хранитељским породицама Тополе, али и као један од добрих начина популаризације овог вида хуманитарног рада. Овогодишње интересовање за активно учешће у овој манифестацији, као и долазак великог броја посетилаца на завршни део манифестације, сведоче о потреби да она не само „живи“ и у наредним годинама, већ и да има места и интересовања да буде још масовнија и садржајнија. Сурова је истина да за тако нешто треба и финансијских средстава, а организатор (СУБНОР општине Топола) као удружење бораца и потомака, које се издржава само од чланарине својих чланова, нема могућности да без подршке већег броја спонзора и покровитеља то реализује. Међутим, како се ради о манифестацији која је наишла на велико интересовање, како житеља општине Топола, тако и шире јавности у Србији, организатор ове манифестације одлучан је у својој намери да следеће године она буде још масовнија и садржајнија и нада се да ће имати разумевања и добре воље привредника, предузетника, али и институција, да подрже и финансијски помогну организацију овакве манифестације у Тополи, која је по свом карактеру јединствена у Србији. Оваква манифестација сигурно ће обогатити и употпунити културну, али и туристичку понуду читаве општине Топола. Миодраг Лазић председник СУБНОР-а Тополе