Радован – Раде Коларевић

Рођен 3. марта 1891. године у Наталинцима. После завршене основне школе одлази у Крагујевац на изучавање трговачког заната. Као шегрт учио је трговачку школу, која је тада трајала четири године. Код газде Хаџи-Николајевића, Грка, трговца из Крагујевца, научио је грчки језик. Код њега је радио око 16 година.

Још као млади трговачки помоћник определио се за напредни раднички покрет. Био је организован у трговачкој синдикалној подружници и због своје активности прогањан од полиције.

У време првог светског рата, као и сви српски младићи, пошао је у српску војску и борио се против аустро-угарског окупатора. Као српски војник био је на острву Крфу заједно са својим оцем, који се такође борио у српској војсци и био теже рањен.

По завршетку рата са оцем долази у Наталинце, али убрзо одлази у Дубровник и у Царинарницу у Гружу , ради као главни царински контролор. 1921. године враћа се у Наталинце, отвара трговачку радњу и жени се. Крајем 1940. године или почетком 1941. године постаје члан КПЈ. Приликом стварања Првог шумадијског народноослободилачког партизанског одреда радио је на слању људи у одред. Борац овог одреда био је и његов син Марко, који је заробљен од непријатеља и обешен у Наталинцима марта 1942. године. Други син Андрија такође је борац од 1941. године.

Септембра 1941. године постао је члан Среског народноослободилачког одбора за срез опленачки и као његов члан био је врло активан.

У току народноослободилачке борбе прогањан и хапшен више пута. Због активног рада за народноослободилачку борбу хапшена му је супруга и кћер. Умро је 28. новембра 1967. године.