Даринка Радовић

nh05Даринка Радовић (1896 – 1943) земљорадница,  активисткиња Народноослободилачког покрета и народни херој Југославије. Рођена је 6. јануара 1896. године у селу Клоки код, Наталинаца, а од удаје живела је у селу Рајковцу, код Тополе.
Никада се није бавила политиком, нити је припадала политичким покретима и организацијама.
Удала се после Првог светског рата, и до 1942. године живела је незапажено и скромно, са својом породицом.
Бавила се домаћинством и земљорадњом. Њен муж Војислав заробљен је, као војник Југословенске краљевске војске,
априла 1941. године и одведен у заробљеништво у Немачку. Даринка је остала, незаштићена, с две ћерке – Радмилом и Станком.
Године 1942. у њену кућу почели су да свраћају партизани, да се окрепе и нахране, а касније и да се рањени и болесни борци лече,
или одморе. Почела је, прво, да им даје помоћ, уточиште и заштиту из племенитих и људских побуда.
Касније су она и њене кћери више сазнале о циљевима Народноослободилачког покрета, па су почеле да помажу партизане из убеђења.
Даринка је, касније, организовала још неке жене у селу да плету џемпере и чарапе за партизане, да дају помоћ и на други начин,
сакупљањем новца и сл. Њена кућа је увек била сигурно склониште рањеним и болесним борцима, у време њиховог лечења.
Даринка је често, као курир, одлазила у суседна села, односила и доносила поруке и разне друге материјале. У њену кућу су,
поред рањених и болесних, навраћали и партизански курири, истакнути руководиоци и организатори Народноослободилачке борбе у Србији.
Када су четници извесно време овладали њеним крајем и околним селима, а нешто су сазнали, или посумњали, о њеној активности и активности њених кћери,
као и то да издржавају и лече болесне и рањене партизане, изненада су, у ноћи 23. маја 1943. године, упали у њену кућу и извршили претрес.
Претресом нису открили ништа сумњиво. Те ноћи, у земуници се крио рањени партизан. Четници су тражили од Даринке и њених кћери да открију земуницу и рањеног партизана.
Оне су, све три, одрицале да земуница и рањеник уопште постоје. Четници су их везали и одвели у црквено двориште, где су их тукли и тражили да кажу где је земуница,
рањени партизан и ко из села сарађује с партизанима. Оне су порицале да знају било шта о томе.
Четници су онда почели да муче најмлађу кћер, четрнаестогодишњу Станку, надајући се да ће она признати. Девојчица је ћутала.
Четници су тражили од Даринке да призна, претећи да ће је заклати ћерку. Даринка је ћутала. Онда су пред мајком и старијом сестром заклали малу Станку,
која се бранила вриштећи и рукама се хватала за оштру каму. Пала је мртва са исеченим длановима. Даринка је и даље ћутала. Онда су почели да кољу старију ћерку Радмилу.
Двадесетогодишња Радмила је, пререзаног грла, пала пред ноге везане мајке. На крају су четници заклали и Даринку.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашена је за народног хероја.